Aušvic, mesto za koje smo svi čuli, ali svaki put kad se spomene obuzima nas jeza. Razlog tome je što je Aušvic bio najveći koncentracioni logor za masovno ubijanje.
Turistička agencija BookTravel predstvalja Vam neke informacije o Aušvicu koje možete proučiti pre nego što ga zapravo i posetite na putovanju u Krakov Nova godina 2023.
U ovaj čuveni koncentracioni logor je deportovano oko 1,3 miliona ljudi, a od njih je ubijeno oko 1,1 milion. Od tog broja million ljudi su bili Jevreji. Većina žrtava ubijena je odmah po dolasku u logor u gasnim komorama, a ostatak je umirao od izgladnjivanja, prinudnog rada, raznih epidemija, streljanjem i medicinskim eksperimentima.
Do današnjeg dana su očuvani mnogi objekti logora. Oni su zvanično pod zaštitom Državnog muzeja Aušvic – Birkenau osnovanog 1947. godine koji ima funkciju istraživačkog centra za proučavanje holokausta. Možete da zamislite kulturni i istorijski značaj Aušvica kada ga je UNESKO prepoznao i 1979. godine proglasio delom Svetske kulturne baštine.
Evo i nekih od razloga koji se smatraju ključnim za izgradnju najvećeg koncentracionog logora baš na tom području:
Kompleks se sastojao od tri glavna logora: Aušvic I, otvoren 20. maja 1940. godine, bio je centar administracije, a u njemu je stradalo oko 70 000 ljudi, uglavnom Poljaka i sovjetskih ratnih zarobljenika. Zatim Aušvic II (Birkenau), otvoren 8. oktobra 1941. godine, bio je logor smrti u kome je ubijeno 960.000 Jevreja, 75.000 Poljaka i 19.000 Roma. On je bio najveći od tri logora. Aušvic III (Monovic), otvoren 31. maja 1942. godine, bio je radni logor fabrike IG boje (IG Farben).
Danas je zahvaljujući odluci Poljske vlade Aušvic delom obnovljen i pretvoren u muzej posvećen žrtvama Nacizma i zapravo kombinuje elemente iz nekoliko različitih epoha u jednom kompleksu što doprinosi još većem značaju. Neki od sadržaja muzeja koji su stvarno potresni su mnogo muških, ženskih i dečijih cipela koje su bile oduzeti od žrtava, takođe mnogo torbi i ličnih predmeta, a na jedom mestu se čak nalazi oko 30 km ljudske kose koju su Nacisti sakupili pre nego što su ih ubili. Gasne komore Birkenau su takođe otvorene za javnost.
Muzej je svoje odaje otvorio i za snimanje scena nekih filmova, kao npr „Pasažerka“ (1963) poljskog reditelja Andrzeja Munka, zatim „Pejzaž posle bitke“(1970) poljskog reditelja Andrzeja Vajda, televizijska miniserija „Rat i sećanje“’(1978). Evo i jedne zanimljivosti, naime Stiven Spilberg je bio odbijen za snimanje filmske scene za film Šidlerova lista (1993), te je za scene iz ovog filma konstruisan identičan kamp izvan nekadašnjeg koncentracionog kampa.
Na zvaničnom sajtu muzeja možete pronaći mnoge detalje koji se tiču same posete Aušvicu: http://auschwitz.org/en/visiting/
Turistička agencija BookTravel Vam savetuje da dobro proučite, posebno pravila ponašanja tokom posete, kako biste znali šta jeste/nije dozvoljeno u muzeju, međutim svakako će Vam na licu mesta BookTravel vodič sve detaljno objasniti.